Mislim da se nije zaljubio jedino ko nije bio kod nje.
A ja sam plus zaljubljive prirode, nije to dobro nikako jer je uvijek na moju štetu, ali šta ću, Bog me tako prokleo i moram se nositi sa tim. Mada, u ovom sportu mi se iskreno desilo još samo dva puta da su me cure opčinile u mjeri da sam mjesecima kasnije mislio na njih - Petra/Laura (maserka u Zagrebu, prije nekih šest-sedam godina) i jedna Bugarka u Varni.
Prosto je to sa ženama - magične su ili nisu. Možda jedna od hiljadu nosi u sebi taj dvojaki iks faktor, kada vidiš anđela na jednom ramenu, a đavola na drugom, i kada se njih dvojica tako savršeno dopunjavaju, bukvalno iz sekunde u sekundu iskoči čas jedan-čas drugi, ali oba u punom sjaju, u svom najrafiniranijem obliku, pa to je ljudi moja poezija u pokretu, jedan njen pokret te uvodi u metafizički prostor u koji te hiljadu pročitanih knjiga nije uspjelo uvesti, sjediš i posmatraš kako Belzebub i arhanđeli igraju kolo podsmijehujući se gorljivim teolozima, dopuštaš jedino takvoj ženi da drži kormilo, a ti se zavaljen u svojoj kabini poput Magelana diviš čudesnim i nikad viđenim prizorima. A onda, kada sat otkuca zadnji čas i Arijadna otpusti nit, stropoštavaš se naglo u bezbojnu stvarnost i posmatraš nezainteresovano lica običnih djevojaka za koje si do juče mislio da su ekstra klasa. Takva je Crystal, takva je u malo manjoj mjeri bila i gorepomenuta Petra/Laura sa kojom sam nažalost bio samo jednom. Sve ostale žene su manje-više svetice ili obične kurve, takve ne zanose nikoga.
ANĐELI I DEMONI MORAJU NAUČITI PLESATI ZAJEDNO, UPAMTITE TO ŽENE!