Im'o sam strašnog petla, bio je pravi đavo
na kiši i na vetru, uvek je staj'o pravo.
Po selu perje leti, diže se strašna graja
u našoj kući uvek, bilo je dobrih jaja.
Im'o sam strašnog petla, bio je pravi ludak
koju taj koku kljucne, ko da je tresn'o budak.
A koke čudne ptice, uvek im srce puca
za nekim grubijanom, koji dobro kljuca.
Za njega nisu bile samo koke slatke
ne, taj je skak'o i na guske i na patke.
A tek na ćurke čim je bilo neke šanse
ma princip je isti, sve su ostalo nijanse.
Im'o sam strašnog petla, bio je malo čudan
po danu nešto dremljiv, a'l noću uvek budan.
Curice iz mog sela, čule su za tog dasu
zbog tog sam petla i ja bio na dobrom glasu.
Im'o sam strašnog petla, bio je prvak sveta,
danas su petli čudni, svaka im dlaka smeta.
Ja neznam šta je razlog, danas su drugi dani
uglavnom spram mog petla, ovo su sve cerglani.
Meni je 'šesetpeta' stiže jesen pozna
putuje moje društvo, i ja čekam na red.
Ne bi mi ova jesen bila tako grozna
da čujem petla barem mesečno jedared.
Poslušaj zato savet što će ti čiča dati:
kad imaš mladog petla ne daj mu da se pati,
pusti ga neka leti, neka ga koke vide,
posle će biti kasno i petlu vreme ide.
Ajd' živeli
iz: Đorđe Balašević, album Pub 1982.