Ja kad sam bio kod jedne Kineskinje na Starom Gradu kad sam završio silazim niz stepenice (nisam stigao zakopati jaknu), a u pored mene u jednom momentu odozdo prema gore prođe neki momak. Nisam se smejao ni ja ni on, ali smo se sreli pogledima. Kao što sam ja osetio gde on ide, isto tako msm da je i on skapirao odakle ja upravo silazim.Jedna od najupečatljivijih scena u bgdh2o je bila kada sam izlazio... hodam kao da sam upravo sišao sa oblaka, a dole u holu brka, 65+, stoji i smeška se sve u šesnaest. Pogled mu sve govori...
I onda, kroz osmeh, dobacuje: “Sinovac, je l’ bilo dobro, a?”
Čovek ozaren kao da je on upravo izašao od nje, a ne ja.
