Do sad sam samo čitao o toj temi, onak, poluzainteresirano, jer, naravno: to se događa drugima, ali ne i meni, A prekjučer: desilo se. Završio ja posao kod španjolke u apartmanu, krenem s vraćanjem u prvobitno obučeno stanje, kada u hodniku nastane neka frka. Moja cura izađe gola u hodnika, a tamo je sva uznevjerena polugola njena cimerica, crnka, još ljepša od moje plavuše. Prizor bi bio sjajan, plavuša i crnka golo polugole meni pred očima. Vidim ja frku kod njih preplašenost, osobito kad mi je moja govorila neka ne izlazim van nikako. Shvatim da je stvar ozbiljan, obučem se na vrat na nos, s poluzakopčavanjem. Kako su obje prilično loše u engleskom, shvatim samo riječi: control, two men. Prvo pomislim (glupog li shematskog razmišljanja na uobičajen sheme u poslovnom svijetu), došao ih kontrolirati najmodavac ili agencija. Iz njihovog graktanja shvatim da je nešto ozbiljnije. Tad je i mene primila frka, gledam, apartman je mali nemaš se kud sklonit, balkona nema, ne možeš skočiti 11 je kat,. jedini izlaz su vrata, a pred vratima dva tipa. Da, dva tipa, to je shema policijskog rada. Frka živa. Cure se uspaničile, vidim im strah u očima, paničare na španjolskom, ništa ne razumijem. Jedino mi govore: ne izlazi van! Sada sam složio priču koja se dešavala u pozadini: dok sam ja ševio moju, likovi su pokucali na vrata, cimerica je bila u drugoj sobi, srećom ona nije otvorila. Pametna. Onda su joj poslali poruku da otvori, pa ju i zvali. Tada je ona uzbunila moju plavušu. I opet nije otvorila.
U vlastitoj frci, ipak sam počeo razmišljati (bravo ja). Prvo sam cure utišao i maknuo od ulaznih vrata. Pitao sam ih da li su već imale takve kontrole, rekoše: ne. Dođem do vrata, pogledah špijunku (koji genijalac ju je izmislio, dati mu posthumno Nobelovu nagradu za mir u svijetu). U hodniku dva tipa nervozno šeću razgovaraju i tipkaju po mobitelu: Crna mi pokaže poruke koje je dobila: na engleskom (razine mojih španjolki) ali ipak, engleskom (dečki ipak napreduju, pohađaju bome i tečaj engleskog). Dakle piše: Will you open or not. Titipično hrvatska fraza, koja doslovno prevedena zvuči tako neengleski, ali dobro: shvatili smo smisao. I druga: you are so unprofessional. Kad sam to vidio, izdah tri naredbe: šutite, ne odgovaraj na pozive i sms, ne otvaraj, pa što bude. I sada ja kao jedino muško u kući, pokazujem staloženost i razum, a sam sam u panici, gledam kako da se izvučem. nema druge samo kroz vrata, a tipovi i dalje šeću po hodniku. I sad mislim si: kaj ako budu sad tu stajali, stajali, čekali, a ja moram van, doma. Zalijepio se za špijunku i čekam. Drama je ipak prošla: oni odlučili odustati, zovu lift, ulaze. Ja odahnem, obavijestim cure da je sve ok. Pizda muška podla: tražim od njih za idući put threesome. Ali jbg: odlaze doma. Sretan put cure, one zahvale meni. trebam izaći van i onda mi padne na pamet: što ako su se tipovi samo prikrili, pa će me sad u hodniku dohvatiti. Ja bih tako napravio da sam oni. Opet frka. Odlučih riskirirati, pozovem liftu, i sam očekujem hoće li doći prazan ili s tipovima. Ipak, prazan. (ja, genijalac). Onda opet razmišljam ko policajac: dočekat će me na izlasku iz lifta. Ja genijalac smislim, e nećete, idem ja stepenicama, je 11 kat, ali što je to kad te adrenalin pere. Tražim ulaz na stepenice, jbg, nema!!! jedina vrata koja bi po svemu sudeći trebala voditi na stepenice su zaključana. Što sad. Nema druge, jedini izlaz je lift. Koristim indijanske taktike skrivanja: Suđem na 8 katu, pa ako me i sad uhvate, nemam veze s onim apartmanom na 11. katu. A fuck, na tom kati vrata za stepenište isto zaključana. dakle, lift, prizemlje. Otvore se vrata; a pred vratima nema nikog. Uh dobro je, ali frka nije prošla. Ja da sam policajac , čekao bih pred zgradom (kao što su Hvaraninu napravili , vidi gore). Tražim neki drugi, stražnji izlaz. Nema. projektantu oduzeti licencu, a sadašnje vlasnike razvlastiti!!!! a što da je izbio požar u liftu? da skačem i zgrade ko WTC 11. rujna. Sramota. Dakle, ima samo jedan izlaz. navučem ozbiljnu facu, ozbiljnog poslovnog čovjeka (kaj i jesam) i hrabro i nonšalantno iskoračih na svjetlo dana Zagreba grada. Gledam pravo, a postrance skeniram okoliš, nisu li tu negdje. Udaljavam se polako, sigurnim korakom, sve očekujem da će me likovi odnekud zaskočiti. Nisu. Dečki su odustali od istrage i otišli dalje. Na moju sreću. Ok, i cure su u pitanju, a zlobnici bi rekli: ali njima je to inherentni rizik. Kao da nama u ovakve aktivnosti isto nije pripadajući rizik susret s policijom. Javljam curama da je zrak čist, da mogu odahnuti. One happy. Hasta la vista, baby. malo sam odahnuo kad sam se dovoljno udaljio od Zagreba.
A ne volim te incall susrete da ga jebeš, baš ne volim, a sad ih mrzim. Obično uzmem hotel, pa sam sigurniji tamo. A danas mi se baš nije dalo sto puta vrtiti brojeve da bih našao neku koja će doći hotel, odlučio sam ići kraćim putem do pičke. I skoro dobio po pički.
Zaključujem: spasilo nas je pravljenje neprisutnima i nevidljivima. I sreća kaj su dečki u planu imali još obići i druge lokacije. Jbg, za sve ti treba sreća.
Sretno svima.
net.hr
