Ove godine obeležavam punih dvadeset godina bavljenja ovim „sportom“. Tokom tog perioda, kroz direktnu komunikaciju i lično iskustvo sa dotičnim devojkama, formirao sam sledeće zaključke.
Primetio sam da oko
90% „prijateljica noći“ potiče iz porodica sa ozbiljno narušenim ili nepostojećim odnosom sa ocem. Ti obrasci se najčešće ponavljaju u nekoliko tipičnih formi:
1.
Odsustvo oca od samog početka
Otac nikada nije bio prisutan u njenom životu. Identitet oca je često nepoznat, a devojka odrasta samo sa majkom, koja je u nekim sredinama obeležena lošom reputacijom ili primorana da se snalazi na društveno marginalizovane načine. Dešava se da se majka kasnije uda, ali očuh uglavnom ne razvija emotivnu vezu sa detetom – njegov odnos je prvenstveno usmeren ka majci.
2.
Otac koji je napustio porodicu
Otac odlazi u periodu njenog odrastanja, najčešće tokom tinejdžerskih godina. Često je razlog nova veza sa mlađom ženom, nakon čega se gubi ili potpuno prekida kontakt sa ćerkom. Majka se ponekad preuda, ali ni u ovom slučaju očuh ne preuzima istinsku očinsku ulogu.
3.
Otac sa zavisnostima
Otac je prisutan, ali je opterećen alkoholizmom ili drugim oblicima zavisnosti (kocka, droga). Poroci postaju prioritet, finansijska stabilnost porodice se urušava, a ćerka često nema ni osnovne uslove za život. U ovakvim porodicama nisu retki ni nasilje i emocionalna zapuštenost, pri čemu su i majka i ćerka žrtve.
4.
Otac bez autoriteta
Otac formalno postoji u porodici, ali nema stvarnu ulogu. Ne uspeva da izgradi autoritet niti odnos poštovanja; često ga ne uvažavaju ni supruga ni ćerka. Njegov uticaj na porodične odluke i vaspitanje je minimalan ili nepostojeći.
Preostalih
10% dolazi iz funkcionalnih, stabilnih porodica, ali kao i u svakom pravilu, postoje izuzeci i anomalije koje ne prate dominantni obrazac.
